Притисак чврстих тела, течности и гасова

Чврста тела, течности и гасови стварају различите притиске. Чврста тела својом тежином делују
на подлогу испод себе чиме стварају притисак, што значи да притисак чврстих тела зависи од
њихове тежине (броја молекула, а не и њиховог кретања). Међутим, чврста тела исте масе
могу стварати различите притиске у зависности од величине додирне површине између њих и
подлоге на којој се налазе. На пример, пуцање леда испод нас можемо зауставити тако
што ћемо лећи на лед чиме смо повећали додирну површину и самим тим смањили притисак
којим делујемо на лед.
Шта са гасовима? Да ли код њих притисак зависи од њихове тежине? Притисак у затвореној
празној боци једнак је притиску у спољашњој атмосфери иако је број молекула у боци много
мањи од броја атмосфери, а самим тим и њихова тежина је много мања. Долази се до
закључка да притисак гасова није последица њихове тежине као што је то случај са чврстим
телима. Код гасова пресудну улогу игра кретање њихових молекула. Услед хаотичног кретања
молекули гасова ударају у зидове посуде у којој су затворени, предају своју количину кретања
зидовима посуде чиме стварају притисак. Притисак услед њихове тежине је занемарљив у односу
на притисак услед њиховог хаотичног кретања.
Код течности, као и код чврстих тела, притисак је последица њихове тежине са једном разликом
– притисак се у чврстим телима не преноси у свим правцима, као што је то случај код гасова и
течности. Течности делују и на зидове посуде у којој се налазе и за разлику од гасова код
којих је притисак једнак у свакој тачки посуде у којој су затворени, притисак у течностима
расте са порастом њихове дубине (вертикалног растојаја од слободне површине течности),
због чега се бране на рекама праве са широм основом на дну него при врху како би, и
змеђу осталог, издржале веће притиске на већим дубинама.
Механика флуида се дели на хидростатику (проучава флуиде у мировању) и хидродинамику (
проучава флуиде у кретању).